Imunologija i alergologija su nesumnjivo danas vrlo popularne grane medicine. Odavno je primećeno da osobe koje su prebolele neku zaraznu bolest stiču prema tim bolestima izvesnu otpornost - imunitet.
Isto tako, primećeno je da pojedine osobe burno reaguju ne samo pri ponovnom , nego i pri prvom uzimanju nekih lekova na koje drugi uopđte ne reaguju. Takodje, stara je pojava da pelud cveća i drveća u proleće izaziva tzv. peludnu kijavicu.
Prvi dodir sa alergenom ( što može biti virus, bakterija, gljiva, parazit, pelud, hrana, lek) ostavlja informaciju u organizmu, kako bi on ubuduce mogao prepoznati alergen i na njega delovati.
Reakcija može biti raznolika u intenzitetu i trajanju. Kao odgovor na alergen, u telu se smaterijaaju antitela, i pri ponovnom dodiru organizma s alergenom dolazi do vezivanja antigena na alergen i do eliminacije antigena, i sve se većinom dešava na miran način. U tom slučaju je stvoren imunitet i zato telo ne reaguje više tako burno. No, neki put nije tako, i u ovoj odbrani organizma dolazi do štetnih reakcija za sam organizam, nastaje alergijska reakcija i dolazi do oštecenja tkiva odnosno alergijske bolesti.
Antitela proizvode bela krvna zrnca i njihov je zadatak da štite čovečji organizam od sledecih napada, ali samo od istog alergena, koji je vec prepoznat i na koji je već stvoren imunitet. Organizam je u stanju da prepozna "vlastito" od "stranog", ali se ponekad dogadja suprotno, organizam napada i uništava sam sebe.
Kada se alergična osoba "susretne" s nekim od napadača - alergena - njezin organizam takav alergen prepoznaje kao napadača, iako se radi čak o možda bezazlenim materijama. Nastaje mobilizacija obrambenog sistema i pokreće se u uništavanje napadača.
Zbog IgE / imunoglobulin/antitela koje je različito za svakog napadača, a nalaze se u mastocitima, mastociti počinju otpuštati različite jake upalne materije. Posledica su svrbež, šmrcanje, suzne oči…
Kod osoba koje nisu alergične , obrambeni sistem je zapamtio alergene kao bezazlene materije, pa ništa i ne preduzima pri susretu s njima. Kod alergičnih osoba obrambeni sistem burno reaguje kao da je posredi infekcija te tako nastaju simptomi alergije. Za otkrivanje, sprečavanje i lečenje alergijskih bolesti potrebno je poznavati imunološki sistem koji se sastoji od limfnih žlezda, koštane srži, timusa, limfocita raznih vrsta, kao i sam mehanizam njihovog delovanja. Imunitet je uz smaterije stanje specificne otpornosti organizma, ali i preosetljivost, odnosno alergije. Kod imuniteta je svojstveno da organizam prepozna tudje, strane materije i da ih uništi i odstrani iz tela, pri čemu ponekad nastaju oštecenja vlastitih tkiva. Uza sve to važni su genetski faktori, koji ponekad igraju ključnu ulogu.
