Alergije se najčešće pojavljuju kod osoba u dobi izmedu 25 i 34 godine. Muškarcima prete i ranije, oko petnaeste godine života, dok su žene podjednako izložene u svim životnim dobima.
Ako su oba roditelja alergična, 75% je verovatnost da će i dete biti alergično. Dete ce čak biti podložnije alergijama ako je alergična majka nego otac.
Ponovo pitanje i odgovor : što je alergija ? Jednostavno, laički rečeno, to je preosetljivost na neku materiju ili više različitih materija.
I najcešce pitanje: šta preduzeti ?
Dati zadovoljavajući odgovor je teško.
Testiranje na pojedine alergene i cepljenje odredjenim antitelima nam ne garantuje sigurnu zaštitu. Najbolje je da se testiramo sami: svaki put kada se pojave znaci preosetljivosti, odmah zapisati što smo jeli, čega smo se dotakli i šta smo pomirisali. Uporedbom beleški , opazićete da se neka materija, jelo, voće ili cvet uvek pojavi na spisku kad dobijete alergijsku reakciju. Tu štetnu materiju koja se ponavlja smatrajte uzrokom preosetljivosti. Štetnu materiju ili više njih eliminirajte iz svog jelovnika, ili se čuvajte dodira s njima.
Kada kakav alergen dodje u dodir sa telom ( kao unutrašnjost nosa ) nastupa reakcija na površini ćelija, u telu se smaterijaa neka vrsta 2 slike2 alergena i smaterijaa se antigen koji kruži organizmom i dospeva do specijalnih ćelija krvi - mastocita i bazofilnih ćelija. Prisustvo antigena pokreće čitav lanac dogadaja na čijem se završetku smaterijaa antitelo koje se zove imunoglobulin E ili skraceno IgE.
Ova materija se nalazi u telu svakoga od nas , ali u malim količinama, dok kod osoba koje pate od alergija nje ima mnogo više. Upravo IgE je samostalan (individualan) za svaki alergen - zato su i sve alergije specifične. IgE se povezuje za specijalne ćelije i nastavlja da kruži organizmom pri čemu ne dolazi ni do kakve reakcije. No, ova veza je kao tempirana mina; svaka od ovih osetljivih ćelija reagovaće ce žestoko sledeći put kada se isti alergen pojavi u telu.
IgE je specifičan za svaki alergen, pa sledeći put kada se isti alergen pojavi, antigen koji nastaje kao rezultat njegove pojave bude privućen sebi sličnoj materije na osetljivoj ćeliji i na taj način se veže za molekulu IgE. Rezultat je nešto kao eksplozija mine: specijalna ćelija se raspada ili puca, u njoj se oslobadja histamin, to je materija koja izaziva najveći deo alergijske reakcije. Zbog brzine kojom nastaje delovanje i reakcija, ovo je alergija tip 1, koja se ponekad naziva i trenutna alergijska rakcija.
Alergicni ljudi obično imaju premalo kalcijuma u organizmu, stoga moraju uzimati što više hranjivih materija koje sadrže obilje prirodnog kalcijuma.
