Alergija je širok pojam u svom značenju: neko je alergičan na prašinu, netko na perje, netko na neku osobu.
Medicinska definicija alergije bi glasila kao nenormalne reakcije organizma na specificnu materiju ili više njih poznatih pod zajednickim imenom alergeni, pa čak i onda kada su prisutni u maloj koncentraciji. Reakcija nam nije urodjena, razvija se u ranim godinama života i sa starošcu, mnoge alergije se sve manje pojavljuju. Većina alergija je specifična, pri čemu ista osoba ne reaguje alergijski na razne alergene. Dete koje ne voli zeleno povrće ne mora na njega biti alergično, jednostavno ga možda ne voli, i to naravno nije alergija. Čovek usmaterije može biti alergičan na sve što postoji.
Postoje četiri tipa alergijskih reakcija, o njima u nastavku.
U nekim porodicama skoro svi članovi mogu biti alergični u odredjenim oblicima, dok u drugoj toj bolesti može biti podložna samo jedna osoba. Ovo opet upućuje na genetske predispozicije, odnosno nasljedje.
Alergija se pojavljuje kod ljudi koji za to imaju urodjenu sposobnost, ili bolje rečeno nesreću, koji su izloženi nečemu što može izazvati alergiju u vreme kada im je imunitet slab i kada su nezašticeni. Alergije povezuju i sa ekcemima koje su kao mala deca imali u ranom detinjstvu, ali ih se ne sećaju. Sigurno da postoji nešto što služi kao okidač kada dodje do napada alergije. Jedan od činilaca je infekcija koja nije tako retka u početku alergije, ali posle postaje trajna.
Alergeni su najčešće proteinske prirode ( belančevine),bilo životinjskog, bilo biljnog. Alergijska reakcija može zahvatiti celo telo, pa nastaje anafilakticki šok, koji je po život opasno stanje - najčešce kod uboda insekta ali i kod alergija na lateks ili kikiriki. U takvim slučajevima samo hitna intervencija spašava život.
Astma je najteži problem vezan za alergije. Simptomi su kašljanje, zaduvanost i kratak dah zbog suženja dišnih putova u plućima uz preterano izlučivanje sluzi i upala. Astmu treba shvatiti vrlo ozbiljno.
Pozitivan i ponovljen reakcijski odgovor na izvesni alergen je dovoljan razloga da se izvrši "privikavanje" - desenzibilizacija, a dovodi do poboljšanja stanja velikog broja obolelih.
Alergidi su kožne ozlede alergijskog porekla, kao ekcemi, koprivnjača ( urtikarija i dr.).
U slucaju alergije T- limfociti deluju u obrani organizma kao ćelije "ubice" i pomagači u uništavanju alergena. T- limfociti kod alergije mogu biti prisutni, ali ne deluju normalno, onako kakva im je uloga. Svako daljnje pogoršanje smanjuje njihovu sposobnost do te mere da se kao posledica razvija bolest.
Današnja nauka ulaže ogromne napore u potrazi za pravim lekom protiv alergija.
Najčešće su greške kada se bolesnik samostalno leci uzimanjem sprejeva i kapi bez da se javio svome lekaru. Tek kada se potvrdi alergija, može se i lečiti ili ublažiti.
Alergije su sve učestalije, a broj ljudi koji se javljaju s tim problemom je sve veći.
