Do alergijske reakcije tipa II dolazi prilikom transfuzije krvi ili u slučajevima žutice koja se javlja kod beba sa + rezus faktorom koje su rodile majke sa - rezus faktorom. Jake alergije na lekove takodje pripadaju reakcijama tipa II. Prouzrokuje ih citostaticna reakcija: antigen je vezan za ćeliju koja se iscrpljuje reakcijom antigen-antitelo.
Reakcije tipa III nisu toliko česte kao one tipa I, pojavljuju se kada je prisutna velika količina alergena, kada se može stvoriti specijalno antitelo -tzv. taložeće antitelo. Ono se taloži u pogodnim tkivima ( pluća), što dovodi do njihovog oštecenja. Ovaj tip alergijske reakcije je značajan, a uglavnom se iskazuje u vidu industrijske astme.
Tip IV alergijske reakcije se aktivira putem limfocita, a nalazi se u ekcemima i kod nekih oblika astme, naročito kod onih izazvanih alergijom na hranu. Većina alergija na hranu , pa i kada nije astmaticne prirode, vrlo verovatno će pripadati reakciji tipa IV. Ove reakcije obično počinju tek nakon dužeg vremena posle izloženosti uzroku alergije, u nekim slučajevima već posle 24 sata ili pak kroz nedelju ili čak duže. Većina nas je upoznata sa ovim tipom reakcije. Ova reakcija je uobičajenija kod alergije nego što se nekada mislilo.
Alergijska oboljenja mogu se donekle izbeći. Visokorizična godišnja doba su proleće i leto. U poslednje vreme sve je više alergijskih reakcija.
Više od polovine alergija uzrokuju grinje iz kućne prašine, a ostali alergeni su perje, pelud, hrana, sunce, lekovi, razni metali kao srebro i nikal ( nakit), sintetika…
Simptomi su različiti i zavise od alergena i životnog doba. Kao odgovor na alergen može se javiti ekcem, urtikarija, crvenilo, svrbež ili ljuštenje kože, suženje, suzenje i svrbež očiju, zacepljen nos, kašalj, beskonačno kijanje, te i teže komplikacije u vidu astme ili anafilaktički šok.
Alergija može biti i psihički uslovljena. Alergijska reakcija može u nekim slučajevima biti trenutna - ubod pčele, ili se razvijati godinama - na sastav narukvice, prstena, ručnog sata ili naušnica. Aktivnost centralnog živčanog sistema može odigrati važnu ulogu u alergijskoj reakciji. Psihičke smetnje mogu pokrenuti alergiju ali samo ako su i drugi alergeni u blizini.
Alergije na pelud, korov i travu izazivaju (uglavnom) smetnje u odredjenom godišnjem dobu, a alergije na grinje i kućnu prašinu javljaju se tokom cele godine i najčešce dovode do astme.
Dobro je češće odlaziti u brda, jer su grinje iznad 1.000 m.n.v.
retkost. Redovnm usisavanjem i cišćenjem tepiha i zavesa smanjuje se količina i doticaj sa alergenima. Posteljinu valja iskuvavati, a nakit premazati sa bezbojnim lakom za nokte. Sunčane naočare koriste naročito one sa filterom, a nosnice iznutra namažite uljem kantariona ( Gospina trava).
Umesto vode bolji su čajevi, jer oni jačaju imunitet. Budite pažljivi sa
lekovima koje trošite.
Alergija na pelud je najpoznatija od svih alergijskih reakcija zato što je široko rasprostranjena. Nju je i najlakše dokazati i otkriti. Poznato je da se biljke razmnožavaju na više nacina, cepanje, rastom izdanaka ili zaperaka ili pomocu lukovice. Nijedan od ovih načina ne smaterijaa nikakve razlike u poredjenju s matičnom biljkom. Jedino kod oprašivanja peludom takve se razlike javljaju. Biljke proizvode muški i ženski pelud i oni na istoj biljci sazrevaju u različito vreme, tako da pelud ne može biti peludom iste biljke, tako da muški pelud uvek dolazi sa druge biljke. U sastav semena ulazi razliciti genetski materijal roditelja te se na taj način postiže raznovrsnost i vitalnost biljke.
Oprašivanje se vrši na različite načine: pomoću vetra, insekta, a pojedinačna peludna zrnca su mikroskopski sitna i kroz vazduh mogu nošena vetrom leteti kilometrima. Ovo je i objašnjenje zašto bolesnici koji pate od alergije osećaju pogoršanje kada je vreme suvo i vetrovito, a mogu dobiti simptome oboljenja čak i u gradu gdje nema razvijenog biljnog sveta ili ga ima vrlo malo. Nisu sve vrste peluda koji raznosi vetar alergeni. Javor u gradovima ima manje alergija od leske, jove ili breze, koje se ne nalaze u gradu, ali su u blizini grada. Najviše alergija izazivaju trave na pašnjacima i korov u vrtu.
Miris može takodje izazvati nadražaj, ali u tom slučaju je izazivač alergije miris a ne pelud.
Za vreme oprašivanja biljaka ( kada cvatu), za bolesnike je to najgori period; leska cvate već u februaru sve do aprila, topola i vrbe u martu i aprilu. Topola donosi plod u maju, a on zna biti vrlo neugodan pa treba izbegavati sadnju ženskih topola u gradu.
Hrast, platana, javor, divlji kesten… cvatu već u aprilu i maju. Tada cvate i koprivić, a breza cvate u aprilu pa do kraja maja, lipa, koja je veliki uzročnik alergija ima dugo vreme cvatnje - od šestog meseca do sedmog, a ranolisna lipa čak u maju i junu.
Trave počinju proizvoditi pelud u martu ( male količine, a od aprila vec izazivaju ozbiljne alergijske tegobe.
Glavna sezona oprašivanja trava je od kraja maja do sredine jula, a kod nekih vrsta može se produžiti i do avgusta. Košnja trave i sakupljanje sena zahteva da ona bude zrela, znaci u vreme oprašivanja.
No, možda vi niste alergični na pelud, alergije na životinje su takodje rasprostranjene i uključuju najveći deo alergijskih simptoma koji se iskazuju u problemima sa kožom, te astmu i znakove nosne i očne alergije, kao i kod alergija na travu. Problemi nastaju najčešce u dodiru sa onim životinjama sa kojima imamo najbliže i najdugotrajnije kontakte, a to su kućni ljubimci i domaće životinje. Najčešći izvor alergija su krzna kućnih ljubimaca.
Neke životinje su opasnije od drugih u vidu mogućnosti dobivanja alergije, dok neke stvaraju posebne probleme. Ipak, ima osoba koji su alergične na jednu vrstu a nisu na drugu, njoj sličnu.
Nemoguće je napraviti alergološki test na alergiju prema životinji sa kojom se pre toga nije došlo u kontakt. Test na koži na alergiju prema psećoj dlaci biće negativan ako pre toga niste došli u dodir sa dlakom.
Alergijske reakcije na prašinu i plesan poznate su odavno. Najgora je prašina sa puteva, jer ta prašina sadrži i pelud. U prašini živi i jedna vrsta mikroskopski vidljiv krpelja, koji se i naziva krpeljom iz kućne prašine. Krpelj je dermatofagoid, odnosno prevedeno na narodni "kožojed". Latinski naziv mu je Dermatophagoides pteronyssinus. On živi od odbacenih ljuskica ljudske kože koje predstavljaju njegov jedini izvor hrane. On se pretežno nalazi u onim delovima kuće ili stana gde covek dovoljno dugo boravi da bi sa njega otpale značajne količine ljuskica kože.
Najbolje mu odgovara topla, vlažna i mračna mesta, a teško može opstati u dobro osvetljenim delovima stambenih prostorija. Glavni alergen je u njegovom izmetu koji nastaje u obliku fekalnih vrećica a vanjski sloj mu je identican sa materijalom u vanjskom sastavu krpelja. Za razliku od krpelja, ove vrećice su otporne na sušenje i aktivne su kao alergeni na dnevnom svetlu ili suvim delovima kuće ili stana. Naročito je teško osobama koje pate od ove vrste alergija u rano jutro, a simptomi popuštaju kad osoba izadje iz kuće ali se pogoršavaju uveče, kad legne. Postoji takodje i "skladišni" krpelj, koji je otporniji i teže ga je izbaciti iz stana, a osim toga on se hrani ostacima hrane.
Postoje ljudi koji nisu alergični na prašinu, ali su alergični na plijesan, odnosno na spore gljivicne plijesni. Neke od tih plijesni su dobro poznate i lekovite : penicilin. Plesni imaju složen životni ciklus, a ipak, plesni su itekako potrebne u biološkom lancu, potrebni su da bi uginule životinje i biljke mogle da istrunu. Ove spore od plesni mogu stvarati užasne probleme. Manje su od zrnca peluda, pa je potrebna puno veća koncentracija da bi izazvale alergijsku reakciju. Stvaraju se u svim vremenskim prilikama i mogu dugo ostati vitalne.
Daljnja vrsta alergijskih reakcija su reakcije na hranu. Današnja hrana je drugačija nego pre 50-60 godina., dodaju se konzervansi i vestačke boje prehrambenim proizvodima. Najpoznatije alergije na hranu su one na jagode i školjke. Izazivaju koprivnjaču - urtikariju, često vec nakon nekoliko sati po uzimanju hrane, a ponekad su praćene nespecifičnim opstim lošim stanjem organizma
